Svetski dan secesije, 10. jun

Secesija ili Art Nuvo (ovo su najčešće korišćeni nazivi kod nas, mada postoji nekoliko različitih naziva u zavisnosti od mesta nastanka) je umetnički pravac koji se u Evropi javio krajem XIX i početkom XX veka. Nastao je sasvim brzo, tako je i nestao.
Vreme trajanja secesije može se ograničiti na period između 1890. i 1910. godine. Secesija je nastala kao odgovor ili reakcija  na ustaljena akademska pravila u umetnosti. Bio je to period velikih društvenih promena i industrijske revolucije, pa se sasvim prirodno javila i želja za novinama u umetnosti. Secesija se javlja i u Srbiji početkom XX veka. Ona na našim prostorima doduše, ne nastaje kao rezultat zasićenosti akademizma, već više kao želja za novim i modernim. Upravo u tom periodu, na prelazu između XIX i XX veka, i Beograd se našao na rascepu starog i novog života.  Bilo je to vreme velikih promena i vreme kada su “stvari dolazile na svoje”, ali kada je trebalo mnogo raditi za napredak. Beograd je tada žurio da bude u korak sa Evropom, i sa radošću je prihvatao sve ono moderno.  Slika koja možda govori više od hiljadu reči o tome kako je Beograd prelazio sa kaldrme na asfalt je ova, gde mladić u centru grada vodi svoje prase. To je slika koja pokazuje pravo stanje u Beogradu tada: još se živi po starom ali se sa radošću prihvataju novine. 

Tako je bilo sa svim, pa i sa arhitekturom. U tom periodu u srpskoj arhitekturi su se mogla pratiti tri različita toka: evropski akademizam, nacionalni stil zasnova na srpskoj srednjovekovnoj arhitekturi, i Art nuvo, odnosno secesija. Secesija je u srpskoj arhitekturi negovala dva pravca; jedan je kombinovao srednjovekovne elemente sa motivima secesije, dok je drugi pravac predstavljao čistu bečku secesiju. Povodom svetskog dana secesije 10.juna, ovde će biti predstavljeni samo neki primeri secesije u beogradskoj arhitekturi.

Robna kuća u Ulici Kralja Petra 16

Ova kraljica među secesijskim zgradama u Beogradu izgrađena je 1907. godine u glavnoj trgovačkoj ulici, Ulici Kralja Petra 16. Izgrađena je kao prva robna kuća u Beogradu i prestavlja najčistiji primer secesije u ovom gradu. Autor ovog veleleponog zdanja je Viktor Azriel, koji je uradio nacrt još za vreme svojih studija, što dovoljno govori o talentu i genijalnosti ovog mladića. Azriel potiče iz bogate jevrejske trgovačke porodice koja mu je obezbedila studiranje u Beču. Tamo je imao prilike da se upozna sa secesijom i da je uz svoje znanje prenese u Beograd. Sačuvani nacrti govore da je zgrada izvedena malo skromnije od planiranog, ali i dalje predstavlja jednu od najzanimljivijih zgrada u gradu. U to vreme bila je jako moderna i neobična, pa i danas je to iako je zapuštena. Neobična kombinacija betona, mermera, stakla i gvožđa čine ovu zgradu posebnom, naročito u vreme gradnje. Robna kuća predstavlja arhitektonski biser srpske arhitekture i pod zaštitom je države, iako tako ne izgleda jer je zgrada u potpunosti napuštena i gotovo neprimetna na ulici. Viktor Azriel u svom graditeljskom opusu ima još svega nekoliko projekata. Iako izuzetnog talenta, arhitekta se više posvetio izučavanju cionizma i putovanjima. Streljan je 1942. godine od strane nacističkih vojnika. 

Smederevska banka, Terazije 39

Zgradu je projektovao Milorad Ruvidić. Izgrađena je 1912. godine na vrlo uskoj parceli. Zgrada je uska ali visoka; u vreme gradnje bila je naviša zgrada na Terazijama.

Hotel Moskva, Terazije 20

Jedan od arhitektonskih simbola Beograda je i hotel Moskva, delo arhitekte Jovana Ilkića. Izgrađen je 1908. godine u stilu Art Nuvoa i predstavlja još jedan od najreprezentativnijih primera secesije u Beogradu. Dekoraciju fasade radili su arhitekte iz Sankt Petersburga u stilu ruske secesije sa vešto uklopljenim elementima grčike antike. Kalupi za dekoraciju fasade se danas nalaze u Pečuju, u muzeju eozina Žolnaj.

Zgrada oficirske zadruge, Masarikova 4

Ova građevina je još jedan velelepni primer arhitekture secesije u Bogradu. Zgradu su projektovali Svetozar Jovanović, Danilo Vladisavljević i Vladimir Popović kao robnim magazine prvenstveno za potrebe oficira. Izgrađena je 1908. godine. Naglašene vertikale, ženske maske, floralni motive i rešetke od kovanog gvožđa su secesijski elementi.

Kuća sa zelenim pločicama, Kralja Petra

Neobična kuća poznata po svojim zelenim pločicama se nalazi na uglu ulice Kralja Petra i Uzun Mirkove. Projektovali su je Andra Stevanović i Nikola Nestorović. Kuća sa zelenim pločicama sa elementima secesije, podignuta je 1906/07. godine kao kuća bogatog trgovca Stojana Stamenkovića, u čijem prizemlju su se nalazili dućani.

Kuća Arona Levija, Kralja Petra 39

Kuća je izgrađena za bogatog jevrejskog trgovca Arona Levija, a projektovao ju je Stojan Titelbah 1907. godine. Kao većina trgovačkih kuća, zgrada je bila na sprat sa dućanom u prizemlju i prostorijama za stanovanje na spratu. Spoljašnom fasadom dominira bogata secesijska dekoracija u centralnom delu iznad balkona.

Makedonska 36, 1901. godina

Ulica Vuka Karadžića

Obilićev venac

Add caption