Hotel Bristol

Hotel Bristol ( slika preuzeta sa
Instagram profila p_i_r_o_s_h_k_i )

Trgovinski centar u Beogradu za vreme Turaka nalazio se na dunavskoj strani grada. Tu se svakako nalazio i najveći broj ugostiteljskih objekata, tadašnjih hanova i karavanseraja. Po dobijanju Hatišerifa 1830. godine, knez Miloš Obrenović mudro, srpski centar premešta na savsku padinu, koja je bila sasvim dovoljno daleko od turske. Tada je počela da se razvija Savska mahala, odnosno Savamala.

Rembrant

Rembrant van Rajn je holandski slikar koji je imao nadasve uzbudljiv život. Rođen u Lajdenu 1606. godine kao mlinarev sin. Za razliku od svoje osmoro braće i sestara, Rembrant je dobio privilegiju da se školuje za slikara. Zahvalnismo njegovim roditeljima na tome, jer je Rembrant slikar neverovatnog talenta, koji je za sobom ostavio na stotine slika koje su poznate širom sveta čak i onima koji nisu vrhunski poznavaoci umetnosti. 

Venecija

"Venecija je neverovatna, nečuveno svetsko delo. Iako stupaš po njenim pločnicima, imaš sliku tog grada pred očima, upoznaš njenu istoriju, Venecija svejedno izmiče bilo kom opisu, kazivanju, ona je gotovo izvan svakog rasuđivanja. Dragi Bože, da li je moguće da sam je doživeo?!" Bile su to reči Čarlsa Dikensa.

Alfons Muha

Alfons Muha

Na današnji dan, 24. jula 1860. godine, rođen je Alfons Muha. Čovek čije su ime i delo sinonim za Art Nuvo. Muha je rođen u Češkoj, ali ga je potraga za slavom odvela u Pariz gde je pozorište bilo centar svih dešavanja. Tamo je upoznao prelepu i neobičnu pozorišnu glumicu Saru Bernar, sa kojom je bio dugogodišnji prijatelj i saradnik. Prvi plakat koji je uradio bio je za njenu predstavu Žismonda, koji je bio velikih dimenzija i neobično stilski urađen. Iako će ga kasnije kritičari omalovažavati, publika je potpuno poludela za njegovim plakatima, toliko da su ljudi skupljali njegove postere sa ulica. Tako je počela Muhina slava, koja nesumnjivo traje i danas.

Svetski dan secesije, 10. jun

Secesija ili Art Nuvo (ovo su najčešće korišćeni nazivi kod nas, mada postoji nekoliko različitih naziva u zavisnosti od mesta nastanka) je umetnički pravac koji se u Evropi javio krajem XIX i početkom XX veka. Nastao je sasvim brzo, tako je i nestao.

Hram Sv. Vasilija Ostroškog u Beogradu

Nakon završetka svih ratova početkom XX veka, Srbija je napredovala u svakom smislu. Lice Beograda se nakon Prvog svetskog rata ubrzano menjalo i ovaj grad je izgledao kao moderna evropska prestonica. Upravo je u tom periodu u glavnom gradu bilo izgrađeno oko dvadesetak crkvenih objekata koji su zadovoljavali potrebe tadašnjeg hrišćanskog stanovništva. Međutim, po završetku Drugog svetskog rata, počinje komunistička vlast koja je iz političkih i ideoloških razloga u potpunosti obustavila izgradnju novih i obnovu postojećih sakralnih objekata na teritoriji cele Jugoslavije. Tako je do kraja '80-ih godina prošlog veka, prekinuto zlatno doba hrišćanske arhitekture u Beogradu.

10 razloga za posetu Konaku kneza Miloša

Za postu nekog muzeja uvek postoji mnogo razloga. Izdvojiću samo deset onih zbog kojih morate da posetite Konak kneza Miloša.

Nadežda Petrović - šta sam drugo mogla da postanem do srpska slikarka

Danas se obeležava stogodišnjica smrti jedne divne žene, heroine svog vremena i izuzetne umetnice, Nadežde Petrović.  Da bi se suštinski shvatio njen život i delo, i zašto je ona heroj svog ali i današnjeg vremena, neophodno je razumeti društvene okolnosti u kojima je ona stvarala.

Beogradske kafane u XIX veku

Prva kafana u Beogradu otvorena je 1522. godine. Otvorio ju je jedan Osmanlija, kao mesto gde se pije isključivo kafa. Posećivali su je uglavnom muslimani. Ali kako su se istorijske okolnosti menjale i kako je rastao broj hrišćana a smanjivao se broj muslimana u Beogradu, tako su svi počeli da posećuju ova mesta. Kada su Srbi jednom kročili u prostoije kafane, ona je dobila potpuno novu dimenziju i namenu. Postala je mesto gde se pije ne samo kafa, već i alkohol, gde se može jesti i prespavati, gde se lumpuje i tuguje, razgovara, gde se sklapaju poslovi, gde je zasvetlela prva sijalica i odigrana prva predstava. Zato se može se slobodno reći, kafana je bila najvažnija institucija u Beogradu u 19. veku! 

Istorija venčanih fotografija u Srbiji

Fotografije: svi ih imamo, čuvamo ih, radoh ih nanovo gledamo i drugima pokazujemo. Svedoče o važnim događajima i najzanimljivijim trenucima. Među njima, posebnu grupu čine one fotografije sa venčanja. Prešle su dugačak put od tipizirane ukočenosti, preko reporterskih do romantičnih predstava, čuvajući u svakom trenutku simboličku vrednost - spoj budućih roditelja i porodičnog kontinuiteta. A kako Milanka Todić kaže: " Samo na venčanim fotografijama ostali su zauvek svi parovi koji su se u životu ili smrti rastavili."