Islamsko kulturno nasleđe na tlu Španije

Islamska država se od nastanka 622. godine, za manje od jedanog veka vladavine proširila na tri kontinenta. Utvrdivši svoju vlast u jugo-zapadnoj Aziji, muslimanska teritorija se proširila na severni deo afričkog kontinenta. Odatle Mavri (islamizovano afričko stanovništvo) 711. godine prelaze na Iberijsko poluostrvo, gde ih je dočekala već poklekla Vizigotska kraljevina. Muslimanska vojska je za svega nekoliko godina uspela da osvoji gotovo celo poluostvo, do severa, gde su ih zaustavile ujedinjene vojske Eda i Karla Martela.  Odlučujuća bitka odigrala se 732. godine kod Poatjea, koja u istoriji Evrope predstavlja jednu od najbitnijih bitaka, jer je tada konačno zaustavljeno dalje napredovanje islamske vojske. Ipak, muslimanska vlast se na teritoriji današnje Španije zadržala do 1498. godine, a iz tog perioda ostalo je neprocenjivo kulturno nasleđe.

Odakle su sve poletali avioni u Beogradu

Princ Aleksandar Karađorđević u avionu Flajer 1

Zvanično, prvi avion sa motorom poleteo je sa plaže Kiti Hok u Severnoj Karloni 1903. godine. Njime su letela braća Rajt, a let je trajao svega 12 sekundi. Ipak, od tog trenutka avijacija je znatno napredovala, i već je 1909. godine francuski avijatičar Luj Blerio preleteo La Manš. Već naredne godine francuski aerodrom su posetili kralj Petar I Karađorđević i prestolonaslednici Đorđe i Aleksandar. Oni su tada imali priliku da vide avione i upoznaju neke od pionira avijacije. Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević je čak imao prilku da leti avionom „Flajer 1“, i time postao prvi Srbin koji je leteo avionom.

Iste godine u Parizu je boravio sportista Ivan Sarić, koji je takođe video francuske avione i toliko bio oduševljen njima da je po povratku u Suboticu, odakle je rodom, napravio sopstveni avion. Replika aviona „Sarić 1“ nalazi se u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu. Tako nekako počinje istorija srpskog vazduhoplovstva.

Ne slažem se sa tim što govoriš, ali ću do smrti braniti tvoje pravo da to slobodno kažeš

Fransoa Mari Arue – književnik, filozof, duhovni prosvetitelj, kritičar crkve i društva i veliki borac za građanska prava, bio je poznatiji pod pseudonimom Volter. Svoj burni život živeo je tokom 18. veka, ali se slobodno može reći da je on najviše zaslužan za to što i danas možemo govoriti o toleranciji. Volter je bio u isto vreme mudrac i drzak čovek burnog duha koji mu je, na kraju krajeva, često stvarao mnoge probleme; neko koga su mnogi poštovali i koga su beskrajno kritikovali.

Ovde će biti reči o dve njegove predstave u skulpturi koje, svaka na svoj način, suštinski predstavljaju njegovu ličnost i sve ono za šta se borio.