Alfons Muha

Alfons Muha

Na današnji dan, 24. jula 1860. godine, rođen je Alfons Muha. Čovek čije su ime i delo sinonim za Art Nuvo. Muha je rođen u Češkoj, ali ga je potraga za slavom odvela u Pariz gde je pozorište bilo centar svih dešavanja. Tamo je upoznao prelepu i neobičnu pozorišnu glumicu Saru Bernar, sa kojom je bio dugogodišnji prijatelj i saradnik. Prvi plakat koji je uradio bio je za njenu predstavu Žismonda, koji je bio velikih dimenzija i neobično stilski urađen. Iako će ga kasnije kritičari omalovažavati, publika je potpuno poludela za njegovim plakatima, toliko da su ljudi skupljali njegove postere sa ulica. Tako je počela Muhina slava, koja nesumnjivo traje i danas.

Sara Bernar

Muha je bio nadasve neobičan čovek. Nije nepoznato da je bio zainteresovan za okultizam, misticizam i prizivanje duhova, ali ni to da je bio član masona. Njegov atelje je uvek bio pun neobičnih predmeta, antikviteta i retkosti, ali i žena koje su mu služile kao modeli. I zaista, osnova njegovog stvaralaštva jeste žena. Iako se pred kraj svog života interesovao za Slovene, njihovo jedinstvo, umetnost i kulturu svih slovenskih naroda, i iako je naslikao nekoliko grandioznih slika (uključujući i Krunisanje cara Dušana), koje su u celini nazvane Slovenska epopeja, ono što je proslavilo ovog umetnika jesu žene.

Krunisanje srpskog cara Dušana, slika iz ciklusa Slovenska epopeja.

Kao i njegov savremenik, Gustav Klimt, i Muha u centar svog stvaralaštva postavlja ženu.Osim Sare Bernar nije slikao konkretne portrete žena, kao Klimt, već su na njegovim predstavama univerzalne žene. Žene koje su prelepe, fatalne, samouverene i svesne svoje lepote. One su predmet njegovog obožavanja i centar umetničkog univerzuma. 

Mitološki i mistični elementi se provlače kroz ceo njegov rad. Veličao je žensku lepotu do božanstva. Slikao je ženska tela erotična i zavodljiva, ali nikako vulgarna. Posebnu pažnju posvećivao kosi, dugim uvojcima. Publika je obožavala taj njegov stil, ali su kritičari to nazivali „makaroni frizure“.

Dizajnirao je postere sa puno živih boja i nemirnih, naglašenih linija da se svi njegovi plakati lako mogu preneti na vitraž. 

On svakako nije bio samo umetnik koji je dizajnirao plakate. Muha je daleko više od toga. Iako omalovažavan od strane kritike, njegovi dopadljivi crteži imaju uticaj čak i danas. Njegov stil je tajanstven i zavodljiv i mnogima je inspiracija. U Berlinu postoje tatoo centri specijalizovani za Muhine crteže. Muhin muzej u Pragu za kratko vreme od otvaranja je postao jedan od najposećenijih evropskih muzeja. Njegove ilustracije prenete su na fasade mnogih gradova, od skoro uključujući i Jagodinu. U Beogradu se, u Ulici Kralja Petra nalazi zanimljiv kafić posvećen českom umetniku, čiji je enterijer u potpunosti ispunjen Muhinim reprodukcijama. 

Muhin muzej u Pragu