Beogradske kafane u XIX veku

Prva kafana u Beogradu otvorena je 1522. godine. Otvorio ju je jedan Osmanlija, kao mesto gde se pije isključivo kafa. Posećivali su je uglavnom muslimani. Ali kako su se istorijske okolnosti menjale i kako je rastao broj hrišćana a smanjivao se broj muslimana u Beogradu, tako su svi počeli da posećuju ova mesta. Kada su Srbi jednom kročili u prostoije kafane, ona je dobila potpuno novu dimenziju i namenu. Postala je mesto gde se pije ne samo kafa, već i alkohol, gde se može jesti i prespavati, gde se lumpuje i tuguje, razgovara, gde se sklapaju poslovi, gde je zasvetlela prva sijalica i odigrana prva predstava. Zato se može se slobodno reći, kafana je bila najvažnija institucija u Beogradu u 19. veku! 

Prve kafane nastale su na istoku, a osmanlijskim osvajanjem one su prenete i na naše prostore. Tako je Beograd 1522. godine, upisan u red prvih evropskih gradova u kojima je postojalo ovakvo mesto. U Beogradu je u tada  postojala jasna razlika između kafana (qahve hane - kuća u kojoj se pije kafa)  i drugih "ugostiteljskih" objekata kao što su mehane (gde se služio alkohol i hrana) i hanovi (gde se moglo prenoćiti). Takva mesta posećivali su uglavnom muslimani, dok je hrišćansko stanovništvo boravilo uglavnom u privatnom, kućnom prostoru. Oslobođenjem od turske vlasti, beograđani postaju manje konzervativni i sve češće svoje aktivnosti obavljaju napolju. Kada su Srbi jednom kročili u prostoije kafane, ona je dobila potpuno novu dimenziju i namenu. Postala je mesto gde se pije ne samo kafa, već i alkohol, gde se može jesti i prespavati, gde se lumpuje i tuguje, razgovara, gde se sklapaju poslovi, gde je zasvetlela prva sijalica i odigrana prva predstava. Zato je, kako kaže Dubravka Stojanović, uz dužno poštovanje svih tadašnjih institucija civilnog društva, kafana bila prva ustanova novog srpskog društva.

Kafana "?" 1930. godine

Kada je knez Miloš Obrenović utvrđivao svoju vlast u tada još uvek turskom Beogradu, znao je da su mu neophodni dvor, crkva, škola i naravno kafana. Već tada je kafana igrala veliku ulogu u društvenom životu Beograda. Ljudi su nakon oslobođenja od Turaka, iz jednog zatvorenog i konzervativnog prostora izašli u javni, i čini se, kao da su otišli pravo u kafane i tamo se ponašali "kao pušteni s lanca". Kafana je postala glavno mesto zabave i dokolice, poroka i hedonizma u svakom smislu. Tamo su ljudi reklo bi se, neprestano jeli, pili, lumpovali, tugovali, sklapali poslove i brakove, osnivali društva i stranke, rušili vlade i stvarali nove... Bila je to ustanova dostupna svima, bez obzira na društveni status. Bila je to prva i u pravom smislu te reči, demokratska ustanova. Ona je bila centar svih društvenih aktivnosti u XIX veku, jer za određene društvene oblasti nisu ni postojale oformljene institucije. Zato je kafana odigrala važnu ulogu u modernizaciji srpskog društva, a o njenom sveobuhvatnom značaju mogu se napisati tomovi knjiga. Ipak, vredi pomenuti neke aspekte gde je kafana imala ključnu ulogu, kao što su ekonomski, kulturni, socijajni i politički.

Tokom XIX veka u Beogradu je otvoreno bezbroj kafana i sve su poslovale odlično. Među najstarijim bila je i današnja kafana "?". Bio je to dobar i siguran način da se dovoljno zaradi. Mnogi putopisci i hroničari zapisali su da je krajem XIX i početkom XX veka svaka druga kuća u Beogradu bila kafana i da su one uvek bile prepune. S obzirom da su se kafane nalazile samo u varošima, seljaci su smatrali da je pravi greh otići iz varoši trezan. To je važilo čak i za žene! Nije samo dobra zarada kafedžija bila jasni pokazatelj koliku ekonomsku ulogu su imale kafane. U njima su se često ugovarali poslovi. Upravo su se u kafanama okupljali ljudi koji nude i koji traže posao, pa je uz poneko piće dogovor išao mnogo lakše. Na početku Skadarlije postojala je "Esnafska kafana" koja je bila praktično prava berza.

Kafane su bile stecište ne samo trgovaca i radnika, već i mnogih umetnika i boema. Postoji legenda o tzv. Bermutskom trouglu, odnosno o tri kultne kafane "Šumatovac", "Grmeč" i "Pod lipom" u kojima su potonuli mnogi umetnici i intelektualci. Intelektualci su se okupljali u kafanama, razmenjivali ideje, žučno raspravljali o problemima, pokretali nove društvene inicijative, osnivali društva,  sakupljali anegdote i tražili inspiraciju za svoja dela. Savremenici su tvrdili da je Đura Jakšić u kafani "Zlatni bikal" napisao gotovo celu svoju dramu "Stanoje Glavaš". Nušić svedoči da su mnogi dramski pisci, vraćajući se iz Pozorišta sa odbijenim radom, svraćali u obližnju kafanu "Dardaneli" kako bi potražili utehu. I nalazili su je samo "ako su imali bar toliko u džepu da nam plati kafe. Tada bismo mi svi u glas tvrdili kako današnja pozorišna uprava namerno guši domaću dramu."

Prva predstava zapravo i jeste odigrana u kafani, i to 1841. godine. Bila je to predstava Jovana Sterije Popovića "Smrt Stefana Dečanskog". Kafane su bile tada jedino mesto gde su se mogle gledati predstave, jer je Narodno pozorište bilo osnovano tek 1869. godine. Čak i kada je dobilo svoju namensku zgradu, Pozorište nije bilo toliko posećeno kao kafane, verovatno zbog toga što su u pozorištu preferirali istorijske drame, a u kafanama poput "Kolarca" koja je bila glavno sedište "alternativne" pozorišne scene, igrale su se uglavnom lake predstave sa temama iz svakodnevnog života. Upravo zbog toga, Pozorište je bilo privremeno i zatvoreno. 

Kolarac

Filmadžije u Beogradu

Krajem XIX veka, samo šest meseci nakon prve svetske  bioskopske projekcije u Parizu, puštena je prva filmska predstava i u Beogradu. Kako ni za to nije bilo drugog odgovarajućeg prostora, filmska predstava je puštena, gde drugo nego u kafani. Bilo je to u čuvenoj  kafani "Zlatni krst", a kasnije su filmovi puštani i u drugim kafanama koje su imale odgovarajući prostor za to, sve do 1906. godine, kada je otvorena prva namenska sala. Bašte mnogih kafana bile su pogodne za organizovanje muzičkih koncerata, kako klasične tako i neke modernije  muzike. Branislav Nušić je zapisao kako je pročitao oglas u novinama da je otvorena nova kafana koja se s ponosom zvala "Novi vek", i da tu svako veče "koncertira džez-bend i izvodi se densking." Čak je u prostoru kafane organizovan i prvi bal u Beogradu, 1827. godine.

Kafane su jednu od svojih ključnih uloga odigrale u političkom životu Beograda. Čitav niz političkih inicijativa započet je za kafanskim stolovima. Čuvena Svetoandrejska skupština 1858. godine na kojoj je dogovoren ponovni povratak dinastije Obrenović na vlast,  održana je u Velikoj pivari. Kafana "Bulevar" bila je jedna od nekoliko iz koje su krenuli zaverenici da ubiju kralja Aleksandra Obrenovića i Dragu Mašin 1903. godine. 

Osnivanjem političkih stranaka u Beogradu, istomišljenici su se okupljali u određenim kafanama. To je vremenom dovelo od toga da se u gradu tačno znalo koja kafana "pripada" kojoj stranci i nikako se nije smelo desiti da neko "zaluta". Politički protivnici tada su bili shvatani kao najgori životni neprijatelji, pa se često dešavalo da se rasprave završe opasnim tučama. U takvim okršajima najčešće su stradale kafane kao simboli protivnika. Takve situacije svakako su kvarile svakodnevnicu običnim građanima, i pravile još veći rascep u društvu. 

Ipak, kafane su preživele političke nesuglasice kroz vekove. I danas su prilično aktivne i moderne kao restorani ili noćni klubovi. Od vremena svog nastanka na ovim prostorima do danas, mnogo su se promenile, što je prirodno, ali su i dalje sačuvale onu osobinu da spajaju ljude.

Kafana Albanija, po kojoj se i današnja zgrada na početki Knez Mihailove ulice zove Palata Albanija