Rembrant

Rembrant van Rajn je holandski slikar koji je imao nadasve uzbudljiv život. Rođen u Lajdenu 1606. godine kao mlinarev sin. Za razliku od svoje osmoro braće i sestara, Rembrant je dobio privilegiju da se školuje za slikara. Zahvalnismo njegovim roditeljima na tome, jer je Rembrant slikar neverovatnog talenta, koji je za sobom ostavio na stotine slika koje su poznate širom sveta čak i onima koji nisu vrhunski poznavaoci umetnosti. 

Svoj prvi atelje, mladi slikar je otvorio u očevoj kući, a kako u početku nije bilo porudžbina, slikao je članove svoje porodice. Njihove likove je često stavljao u okvire biblijskih i istorijskih tema, koje će mu i kasnije biti omiljene. Malo po malo otkrivao se njegov talenat a broj porudžbina je rastao. Zato se Rembrant, posle očeve smrti, preselio u Amsterdam 1630. godine, gde je ostao do kraja života. Tada je njegova karijera pošla uzlaznom putanjom. Tu mu se ukazala prilika da trguje umetničkim delima. U Amsterdamu je tih godina bilo popularno imati kolekciju umetničkih dela, i gotovo svako iz građanskog društva je mogao sebi da priušti veću ili manju kolekciju umetnina. Imao je aktivan društveni život, poznavao je mnoge ljude iz visokog amsterdamskog društva, pozivao ih u svoj dom i odlazio kod njih. Oni su od njega rado naručivali svoje portrete koje je umetnik radio po vrlo visokim cenama. Rembrant u Amsterdamu postaje sve popularniji. Poznato je da je u poriodu od 1630. do 1640. godine uradio preko šezdeset portreta. 

Iako je njegova umetnička karijera tada išla uzlaznom putanjom, njegov privatni život često je bio praćen tugom. Od četvoro dece koje je dobio sa suprugom Saskijom, samo jedan sin, Titus, je preživeo, ali i on umire pre Rembranta. Kada je umrla njegova supruga, samo nepunih godinu dana nakon rođenja njihovog sina, Rembrant je nastavio da živi sa Titusovom dadiljom. Svoju ljubavnu vezu nije skrivao od javnosti. Ni svoju drugu vezu sa novom služavkom Hendrikje nije čuvao u tajnosti, iako ga je društvo osuđivalo, jer je ona bila prilično mlađa od njega. Ipak, njihova ljubav trajala je do njene smrti  1663. godine, iz koje je rođena ćerka Kornelija. 

Kako nije plaćao račune za kuću, a novac nekontrolisano trošio na sakupljanje umetničke kolekcije, Rembrant je bio primoran da se iseli iz svog raskošnog doma i proda gotovo sve slike iz svoje bogate kolekcije. Narudžbina je bilo sve manje, jer su naručioci radije poručivali slike od njegovih učenika, koji su radili dobro i bili spremni da ispune sve njihove zahteve, za razliku od Rembranta koji ni po koju cenu nije odustajao od svojih umetničkih principa. Tako je ovaj neverovatni slikar, nekada najpopularniji i najpoželjniji među umetnicima, umro 1669. godine u bedi i siromaštvu, potpuno odbačen od strane društva koje ga je prethodno uzdizalo do nebesa. 

Ovo su neke od prvih slika koje je mladi Rembrant naslikao. Slikao je portrete članova svoje porodice, majku, oca, braću i sestre, a vrlo često ih je koristio i kao modele za istorijske i biblijske ličnosti.

Rembrantova majka, slika nastala oko 1631. godine.

  

Dve kjlučne slike za njegovu karijeru bile su Čas anatomije dr. Tulpa i tzv. Noćna straža.

Prva slika je naručena po njegovom dolasku u Amsterdam 1632.godine. Bila je to prva velika narudžbina za mladog slikara. Naručilac je bila Gilda lekara na čelu sa dr. Nikolasom Tulpom. Gilda je održavala javne časove anatomije jednom godišnje na kojima su mogli da prisustvuju svi koji su želeli i za to platili. S vremena na vreme Gilda lekara je naručivala slike od vodećih umetnika. Tako je i Rembrant dobio čast da predstavi jedan ovakav neobičan događaj, iako je u to vreme u Amsterdamu bilo dosta umetnika koji su imali daleko više iskustva u slikanju grupnih portreta. Ipak, Rembrat na ovoj slici predstavlja osam članova lekarske gilde, ali ne njihove reprezentativne potrete, kako se donekle očekivalo i za šta su oni zapravo i platili, nego postavlja akcenat na dr. Tulpa i leš koji se analizira. Dakle, na Rembrantovoj slici nisu bitni sami portreti koliko radnja koja se odvija. To čini tako što grupu ljudi koja učestvuje na času predstavlja potpuno zaokupljenu onim što dr. Tulip ima da im pokaže. Leš na kojem se eksperimentiše, a za kojeg znamo i ime i prezime (bio je to krminalac Adrijan Adrijas koji je obešen zbog svojih zlodela), je postavljen ceo na slici i potpuno osvetljen jer zapravo daje smisao celoj skupini i radnji koju oni obavljaju. Ova slika je doživela neverovatan uspeh.

Čas anatomije dr. Tulpa, 1632. godina

Čas dr. Sebastijana Egberca, Nicolaes Elias Pickenoy.
Reprezentativni portreti članova lekarske gilde, slika nastala 1619. godine.

Druga pomenuta slika je tzv. Noćna straža. Slika je godinama bila izložena prljavštini i njena površina postajala je sve tamnija i tamnija, što je i dovelo do njenog i sada poznatog naziva “noćna” straža. Tek se restauracijom slike došlo  do zaključka da se radnja slike dešava zapravo danju. Slika je nastala 1642. godine kada je Rembrant bio na vrhuncu svoje slave. Trebala je da predstavi grupni portret članova Gradske garde, koji su po običaju plaćali i do sto florina da bi se njihov lik našao na slici. Za takav tip slika, slikari su obično ređali figure, pazeći da što vernije predstave svačiji lik, vodeći računa o raskoši uniforme i oružja. Rembrant opet ne želi da fokus njegove slike budu portreti, već radnja koju oni obavljaju! Oni su članovi Gradske garde i pripremaju se za svoju akciju, predvođeni kapetanom Baningom Kokom, koji je i u središtu slike. I on je u akciji, a svojim pokretom ruke ka pomatraču kao da nas uvlači u samu sliku i mi postajemo deo nje i njene dinamike. Rembrant ovde daje sliku energičnosti svakodnevnog života garde. Misteriozna devojčica koja je gotovo najviše osvetljena nosi za pojasom kokoš sa zlatnim kandžama, što je bio amblem ove Gradske garde. Jasno je da ona nije realna osoba koja se našla u tom vrtlogu pokreta, već ona predstavlja personifikaciju ove skupine.

Iako je ovo sada verovatno najpoznatija holandska slika, tadašnja publika je nije dobro prihvatla. Pogotovo nisu bili  zadovoljni oni koji su platili da se njihov lik ovekoveči. Slika je naišla na oštre kritike, a Rembrant nije želeo da odustane od svojih stavova, pa je u narednom periodu porudžbina bilo sve manje.

Noćna straža, 1642. godina.

Družina kapetana Rejnira Reala, Frans Hals, 1637. godina
Slika kakvu su otprilike očekivali i članovi Gradske garde kapetana Koka.

Pored slika koje su mu naručivali, načinio je na desetine portreta svog voljenog sina Titusa.

 

Njegova ljubavnica i majka njegove ćerke Kornelije, Hendrikje.

Rembrant je uradio oko osamdeset autoportreta, kako slika tako i crteža. Neki od njih su nastali u svrhu istraživanja ekspresije lica, dok se drugi autoportreti bave samom ličnošću umetnika. Tako je na ranim autoportretima Rembrant sebe prezentovao sa blagim osmehom na licu, predstavljajući sebe kao mladog čoveka koji je spreman da osvoji svet i pred kojim je svetla budućnost. Kasniji autoportreti pokazuju ostarelog čoveka izmučenog životom.

 

Rembrant, autoportret 1665. godine

Celog života je držao do svojih stavova, i kada je bio na ivici bankrota nije želo da posustane i ugodi naručiocima, ako se to nije slagalo sa njegovim stavovima....

Rembrant, atoportret