Hotel Bristol

Hotel Bristol ( slika preuzeta sa
Instagram profila p_i_r_o_s_h_k_i )

Trgovinski centar u Beogradu za vreme Turaka nalazio se na dunavskoj strani grada. Tu se svakako nalazio i najveći broj ugostiteljskih objekata, tadašnjih hanova i karavanseraja. Po dobijanju Hatišerifa 1830. godine, knez Miloš Obrenović mudro, srpski centar premešta na savsku padinu, koja je bila sasvim dovoljno daleko od turske. Tada je počela da se razvija Savska mahala, odnosno Savamala.

Ljudi su tokom XIX veka ovde živeli u malim trošnim kućama. Čitav ovaj prostor je bio dosta močvaran, ispresecan uskim i blatnjavim sokacima bez nekog urbanističkog plana. Centar kvarta bio je Mali pijac, iza kojeg se nalazila Ciganska bara koja je kasnije dobila svoj čuveni naziv Bara Venecija. Mali pijac je tada imao sve odlike trga. Knez Miloš uz reku gradi carinarnicu - Đumrukanu ( đumruk na turskom jeziku znači carina), pa su tu svi ulazili u grad i iz njega izlazili. Ključni trenutak za razvoj ovog dela grada bila je 1884. godina kada se u blizini gradi železnička stanica. Sve veći broj trgovaca dolazio je ovde da kupi robu, proda i preproda je, što je uslovilo izgradnju novih hotela i ugostiteljskih objekata. Trgovci su se zatim bogatili i jedan za drugim gradili sebi kuće u ovom kvartu. Savamala je početkom XX veka postala najmoćniji ekonomski centar ne samo Beograda, već i države. Savska mahala  je bila i kulturno jezgro grada, a arhitektura koja je tih godina nastajala ovde svedoči kojom brzinom se Beograd transformisao iz orijentalne varoši u modernu prestonicu.

Nekadašnji hotel Bosna.

Jedna od najreprezenatativnijih građevina u Savamali je hotel Bristol, u Karađorđevoj ulici br. 50. Izgradnja hotela je započeta 1910. godine, i završena dve godine nakon toga. Hotel je izgrađen u blizini starog malog hotela Bosna, koji je tada porušen. Zgrada je prvobitno građena kao zgrada Osiguravajućeg i kreditnog društva Beogradske zadruge. Luka Ćelović, osnivač Beogradske zadruge, i čovek koji je svojim trudom i ulaganjem najviše uticao na izgled Savamale, je zajedno sa braćom Krsmanović, uložio svoj kapital  u izgradnju ovog velelepnog hotela. Oni su angažovali arhitektu Nikolu Nestorović, koji je već uveliko učestvovao na izgradnji mnogih impresivnih građevina u Beogradu. Na većini projekata arhitekta je sarađivao sa Androm Stevanović, još jednim arhitektom izuzetnog talenta. Njih dvojica su u tandemu uspešno menjali lice grada ostavivši za sobom najlepše primere arhitekture u Srbiji. Jedan od najreprezentativnijih njihovih zajedničkih dela jeste zgrada Beogradske zadruge, baš prekoputa samog hotela Bristol.

Maketa hotela Bristol ( slika preuzeta sa
 Facebook stranice Hotela Bristol )

Ipak, na hotelu Bristol, Nestorović je radio sam. Arhitekta je pred sobom ima zahtevan projekat jer je parcela za izgradnju objekta bila nepravilnog oblika, a investitor je zahtevao da se prostor što bolje iskoristi. Tako je dobijena građevina nepravilnog oblika sa centralnim dvorištem u unutrašnjosti. Hotel ima podrum, prizemlje i tri sprata, i u to vreme je predstavljao jedan od najviših beogradskih objekata. Spoljašnja kompozicija građevine izvedena je u akademskom maniru. Površine su skladno i simetrično podeljene rizalitima i erkerima, i ispunjene bogatom secesijskom dekoracijom koju je izveo Franja Valdman. Dekoracija je vrlo slična dekorativnim elementima sa ranijih Nestorovićevih projekata, poput Zgrade sa zelenim pločicama i Učiteljskog doma, i predstavlja primer zrele secesijske dekoracije. 

Prvobitno su se u prizemlju nalazili trgovački lokali, a na spratovima stanovi i samo u jednom delu hotel. Tek kasnije je celokupna zgrada pretvorena u ugostiteljski objekat. Oko hotela su se nizale moderne višespratnice, kuće bogatih trgovaca, pa je tako Savamala od sirotinjske četvrti postala moderni i uređeni kvart pored Save.

Savamala je tada bila i kulturno jezgro grada, a u hotelu Bristol su se često organizovali mnogi balovi i pozorišne predstave. Veliki deo kulturnog života Beograda XIX veka vezan je upravo za hotele i kafane. Prve pozorišne predstave, filmske projekcije i kraljevski balovi organizovani su u ovim prostorijama.

Bristol je pored hotela Moskva, bio najmoderniji hotel u Beogradu koji je mogao da ugosti i najzahtevnije goste. Tako su ovde odsedali članovi britanske kraljevske porodice, mnoge diplomate i državnici, kao i članovi čuvene bankarske porodice Rokfeler. Bio je to zaista moderan i udoban hotel koji je bio na glasu u čitavoj Jugoslaviji.

Restoran hotela Bristol (slika preuzeta sa facebook stranice hotela Bristol).

Ocene arhitekture hotela su različite: od velelepne građevine sa najreprezentativnijim primerom zrele secesionističke dekoracije, do prosečne zgrade koja nema ni upola onog sjaja koje imaju građevine koje je arhitekta Nestorović radio sa Androm Stevanović. Kakva god bila naša ocena, lepota i veličina ovog hotela leže u nečemu drugom. Iako je vremenom hotel podelio sudbinu cele države i kako mnogi kažu, izgubio svoje zvezdice, hotel Bristol je i dalje deo kulturnog nasleđa grada Beograda. Ako sagledamo materijalne prilke vremena u kome je hotel podignut, Bristol predstavlja značajan doprinos arhitektonskom i urbanističkom razvoju Beograda. I u kulturnom smislu, hotel je deo identiteta Beograda XX veka.

 

I dok hotel Bristol čeka neko novo vreme u kojem će neko moći da mu posveti više vremena, truda i na kraju i tih finansijskih sredstava koja uvek manjkaju, ostaje da u našem kolektivnom sećanju ovaj hotel i dalje bude simbol arhitektonskog preobražaja Beograda iz zaostale orijentalne varoši u modernu prestonicu. Osim toga, Bristol je simbol jednog vremena, napretka i sjaja kojeg smo se svi možda malo uželeli.